Vaš pregledač ne podržava u potpunosti ovaj veb-sajt. Molimo Vas da ga nadogradite.

Vulkanska destrukcija i kreacija na Novom Zelandu

Pregled

  • Istraživanja Holi Gebrelson
  • Fjordland
  • Istraga podvodnih vulkana
  • Foldenov mar

Novi Zeland zapravo ne izgleda onako kako ga mnogi posetioci zamišljaju. Umesto zelenih površina, to je golet ispunjena vulkanima. „Te Onetapu“ znači začarani pesak i iako ova regija izgleda kao pustinja na prvi pogled, tamo pada oko 2 metra kiše godišnje. Cela šuma izraste iz ogromnih dina crnog peska, a kišnicu brzo upije šljunak. Ovo je domen planine Ruapehu i jedan je od najređih ekosistema na svetu. Život opstaje u ovim nasilnim uslovima sa jakim vetrovima i vulkanizmom koji neprekidno premeštaju pesak. Oštroseme skuplja vulkanski pepeo i pesak i osnova je nove peščane dine u ovom prostoru. A mahovina rakomitrijum, koja se nalazi u blizini oštrosemena, nastavlja tamo gde je oštroseme stalo.

Novi Zeland duguje svoje postojanje vulkanima koji su podigli mora i od svojih padina napravili reke i jezera. Ali prošlost nije zaboravljena i daje jasno upozorenje da se istorija može ponoviti.

Istraživanja Holi Gebrelson

Maunt RuapehuMaunt Ruapehu je najveći aktivni vulkan Novog Zelanda i nalazi se na centralnom platou Severnog ostrva. Često eruptira i može da bude vrlo razoran. Ruapehu je takođe omiljeno skijalište na Novom Zelandu. Holi Gebrelson je zadužena da, ako primeti vulkansku aktivnost, posetioce spusti sa planine. Tokom zime može biti i stotinak posetilaca za evakuaciju. Poslednja erupcija Ruapehua je bila septembra 2007.

Godine 1996. bila je strašna erupcija koja je došla niotkuda. Stub se podigao 10-12 kilometara u nebo. Bombe lave su u jakim eksplozijama polotele širom predela. Erupcija je potresla zemlju i već u sledećem trenutku izbacivala kamenje.

Ruapehu je jedan od aktivnijih vulkan Novog Zelanda i povremeno napravi haos svima u blizini. Ima redovne erupcije od 1960-tih, a čak i kad je miran, smatra se da je u blagom vulkanskom nemiru.. Iz usmene istorije, poznato je da planine eruptiraju od dolaska ljudi. Plemena koja žive u blizini su oduvek osećala povezanost sa planinama, razumevali formacije i njihov uticaj na predeo u okolIni.

Između erupcija u krateru se formira jezero od otopljenog snega, i ono može da sakupi do 40 miliona litara vode. A kada dođe erupcija ruše se zidovi kratera. Godine 1953. je velika bujica vode, kamenja i blata pojurila niz padine vulkana. Isklesani su drastični kanjoni, i odliv je sravnio sve na svom putu od nekoliko stotina kilometara. Čak i na udaljenosti od 24km od početka odliva, snaga je bila velika.

Vulkanska lava sadrži mineralne kristale koji menjaju strukturu kako se sve približavaju površini zemlje. Otkriveno je da određeni kristali kad se popnu na 10 m dubine označavaju novi dolazak magme i erupcija će biti za oko 2 nedelje. Pomoću kristala možemo otkriti i istoriju uspavanog vulkana.

Fjordland

FjordlandZabačene planine Fjordlanda su najstariji predeo Novog Zelanda, a planina Titiroa je jedno od najupadljivijih obeležja. Stene su nastale u komori magme pod morem. Geolozi traže najstariji vulkan na Novom Zelandu da bi odredili koliko je dugo vulkanski aktivan. U potrazi su za cirkonom, iako ga je teže naći. Ispitavinjem uzorka cirkona može se tačnije odrediti datum erupcije. Istraživanja vulkanske prošlosti Novog Zelanda su osnova za određivanje buduće vulkanske aktivnosti.

Belo ostrvo nalazi se na samo 48km udaljenosti od istočne obale Severnog ostrva. Nastalo je pre oko 150 miliona godina. Ostrvo se dobro prati zbog čestih erupcija, a u naizgled bezopasnim potocima teče sumporna kiselina. Samo 2km ispod površine nalazi se jezero lave. Veoma zagrejana para i otrovni gasovi, poput vodonik-sulfata izbijaju iz odvoda. Ovo ostrvo pruža priliku da zaista vidimo kako izgledaju aktivni vulkani.

Istraga podvodnih vulkana

Kermadek luk, lanac podvodnih vulkana, pruža se od Belog ostrva do Tonge. Najduži je neprekidni vulkanski lanac na svetu. Erupcija Braćinog vulkana 2012. godine napravila je tepih plućca od više stotina kvadratnih kilometara.

Naučnici istražuju podvodne vulkane. Voda na dnu iznad kratera ima 300⁰C dok ostala voda ima 2⁰C. Tokom erupcije te dve vode se mešaju i dolazi do snažne hemijske reakcije zbog razlike velike u razlike u temperaturi. Mešanjem hidrotermalne tečnosti sa morskom vodom nastaju tzv. „crni pušači“ (strukture nalik na dimnjak). Ovi dimljaci su potencijalni izvor energije za čoveka, koji je možda čak i obnovljiv, jer će ih biti gde god ima toka tečnosti.

Južno od Belog ostrva, blizu grada Oamaru nalaze se dokazi vulkanske aktivnosti. Njegova obala poznata po čudnom fenomenu „jastuk lave“. To su zapravo komadi lave koji izlaze kroz vodu koja ga oblaže pa dobije lep sferičan oblik. Spoljni sloj svakog jastuka je debeo i crn i tu se kristali brzo formiraju jer je bilo vrelo i naglo u kontaktu sa hladnim pa se brzo ohladilo. Unutrašnjost se hladi sporije i zato postoji razlika u boji. Oko jastuka nalazi se beo sloj krečnjaka, što znači da je lava ili pala na školjke i vodu ili su školjke pale posle lave da popune prostor.

Nedaleko odatle, nalazi se Danedin. Područje oko Danedina stvoreno je tokom više od 6 miliona godina kontantne aktivnosti. Ovde postoji formacija stena koja se naziva „orgulje“. „Orgulje“ su tip stubaste lave stvoren kada se lava suši i skuplja.

Foldenov mar

Foldenov marKada se vulkan nalazi na kopnu, pravi duboko udubljenje u kojem nastaje jezero. Tako nastalo jezero se naziva mar. Kada magma dođe u kontakt sa površinskom vodom prave veliku eksploziju i izbuše ogromnu rupu.

Naučnici istražuju Foldenov mar i pri svakom odlasku tamo pronađu nešto što je ili živelo u tom maru ili ga je doneo vetar. Dijatomi su male vodene biljke koje plutaju po površini dok ne uginu, a tada potonu. Najčešće pronađeni fosili su listovi biljaka koje više ne rastu na Novom Zelandu jer se klima promenila pa im nije više odgovarajuća. Fosili insekata su važni za određivanje biljaka koje su pripadale tom ekosistemu, kao i za praćenje klimatskih promena. Fosili malih riba iz porodice galaksida su jedni od najstarijih koji su ikada pronađeni.

Na Novom Zelandu je bila jedna od najvećih erupcija ikada. Naučnici traže dokaze za mogućnost njenog ponavljanja. U potrazi za tim dokazima, odlaze duboko u pećinu Vaitomo.

Novi Zeland je poslednje naseljeno kopno. Istorija Maora doseže svega 1000 godina unazad, a svedoka ranijih erupcija nije bilo. Tim naučnika je ovde da pronaže dokaze o drevnim mega-erupcijama na Novom Zelandu. Speleoteme su stalaktiti, stalagmiti ili bilo koje druge tvorevine nastale u pećini tokom miliona godina. Vulkanski pepeo pada sa vrha pećine, spaja se sa kišnicom, curi kroz stene i pravi kupaste strukture.

Širenjem znanja o vulkanskoj prošlosti Novog Zelanda, preciznije se određuje njegova vulkanska budućnost.

Autor: Eleonora Josimov IV-10