Vaš pregledač ne podržava u potpunosti ovaj veb-sajt. Molimo Vas da ga nadogradite.

Vidra

Pregled

  • Fizičke osobine
  • Ishrana
  • Način života i ponašanje
  • Razmnožavanje
  • Rasprostranjenost
  • Važnost vidri
  • Ugroženost
  • Zanimljivosti

Naučna klasifikacija: Vidra pripada carstvu životinja, tipu hordata, klasi sisara, redu zveri, porodici kuna.

Fizičke osobine

Vidre su poluvodene životinje. Imaju spljoštenu glavu na kojoj su jedva primetne okrugle uši koje su slabo razvijene. Vidre imaju njušku crne boje,a na gornjoj usni imaju do 10cm duge brkove. U ušima i u nosu imaju nabor kojim zatvaraju uši,odnosno nosnu šupljinu za vreme ronjenja. Vidre mogu biti dugačke oko 1,20m a 40cm iznosi dužina repa. Telo im je izduženo sa dugom i gustom dlakom,koja je obično tamno smeđe boje. Vidre imaju gipko i vrlo pokretno telo. Građa tela im je osposobljena za ronjenje. Vidre imaju po 5 prstiju na nogama i plivaće kožice između prstiju pa joj noge služe kao vesla. U vodi mogu izdržati veoma dugo, a za hvatanje plena koriste oštre i snažne zube. Mladunci vidre nauče da plivaju u starosnoj dobi oko 80 dana, jer u tom periodu im poraste krzno dovoljno poraste i krzno postane vodootporno.

Ishrana

U ishrani vidri preovlađuju ribe,ali su zastupljeni rakovi i vodozemci. Hrani se svakom vrstom ribe,nema dokaza da izbegava neku vrstu ribe. Obično se hrane rakovima u letnjem periodu,a žabama obično u zimskom i prolećnom razdoblju. Vidre ponekad love i vodene ptice i glodare. U lov polaze kada zađe sunce i love sve do svitanja. Vidre shvataju plen tako da rone ispod njega i zatim ga oštrim zubima hvataju za trbuh. Male ribe jedu odmah u vodi,a veće iznose na kopno , ali tako da odstrane glavu i rep ribe. Vidre naročito vole jegulje i pastrmke.

Način života i ponašanje

Vidre su uglavnom aktivne noću,dok preko dana leže u jazbini pod zemljom ili u skloništu iznad zemlje. Veoma su oprezne i imaju dobro razvijena čula, posebno vida,sluha i njuha.Sposobne su da primete opasnost na udaljenosti od stotinjak koraka. Kada osete opasnost vidre beže u vodu jer se tamo osećaju najsigurnije. Obično pola metra ispod površine vode iskopavaju hodnik na obali reke koji nakon 2m završava u vidrinoj jazbini. Jazbina im je sasvim suva i obložena travom. Iz jazbine izlazi hodnik za provetravanje koji se obično završava uz korenje drveća ili grmlja. Vidre same grade svoje jazbine, ali se ponekad koriste i rupama koje je već napravila voda. Ponekad koriste i jame lisica ukoliko nisu predaleko od vode. Pri plivanju vidre ostavljaju za sobom talas u obliku slova U, a iznad vode vire im samo oči i nos. Prilikom ronjenja ostavljaju za sobom gomilu balončića na površini vode. Odrasle vidre plivaju brzinom od 1,5 do 2km/h i to po sedam do osam sati. Vidre normalno rone od 10 do 40 sekundi a najveća zabeležena dubina zarona je 15m.

Razmnožavanje

Vidre su samotnjačke životinje, koje se obično sastaju sa jedinkama suprotnog pola isključivo u periodu parenja. Vidre nemaju određeni period parenja. U području jednog mužjaka živi nekoliko ženki, koje mužjak posećuje tek kada su spremne za parenje. Mužjaci postaju polno zreli sa oko 18 meseci starosti,a ženke sa oko 2 godine. Ženke se kote otprilike 63 dana nakon parenja, i na svet donose od 1 do 4 mladunaca. Prvih četrdeset dana mladunci su potpuno bespomoćni i majka ih doji. Vidre kote i čuvaju mladunce u posebnim jazbinama kako bi izbegli da mladunci budu pronađeni. Takve jazbine su znatno udaljenije od vode,sa neprimetnim ulazima i sa malo dokaza o prisutnosti vidre. Mladunci vidre prvi put ulaze u vodu kada napune 3 meseca, a sa majčinim mlekom hrane se do kraja 4. meseca nakon čega kreću da love samostalno. Sa oko godinu dana mladunci napuštaju majku i odlaze u potragu za vlastitim teritorijama. Mužjaci ne učestvuju u podizanju mladunaca.

Rasprostranjenost

Nekada su vidre bile rasprostranjene širom Evrope, ali se danas sreću mnogo ređe. Danas vidre žive pretežno u Ujedinjenom Kraljevstvu,Italiji,Norveškoj, Rusiji i na severu Afrike. U Srbiji vidre danas žive pretežno na Fruškoj gori. Zagađenost voda dovela je do smanjenja broja vidri.

Važnost vidri

Vidre su grabljivci koji se nalaze na samom vrhu piramide ishrane. Kao takve predstavljaju bitnu kariku u lancu ishrane. Takođe doprinose uspostavljanju ekološke ravnoteže u vodenim ekosistemima. Vidre su jako osetljive na izmene u vodama, pa mogu poslužiti kao biološki pokazatelj kvaliteta vode. Većina ljudi izražava veliku naklonost prema vidrama zbog njihove harizmatične pojave i razigranog ponašanja, pa se u javnosti smatraju simbolom zdravog stanja prirodnog vodenog staništa.

Ugroženost

Vidre su nekada bile lovljene zbog svog krzna, koje se smatralo skupocenim i veoma vrednim. Pedesetih godina dvadesetog veka je došlo do velikog smanjenja broja vidri zbog zagađivanja voda pesticidima i teškim metalima. Na taj način je zagađeno njihovo prirodno stanište, kao i hrana kojom su se vidre hranile. Vidre danas stradaju i u saobraćaju, često stradaju od automobila i kamiona. Vidra je danas zaštićena zakonom u većini zemalja u kojima žive.

Zanimljivosti

Vidre su životinje koje uživaju u igri. U vodi se velikom brzinom zajure jedna prema drugoj i pre sudara, munjevitom brzinom jednim trzajem repa menjaju pravac. Takođe zimi uživaju da se valjaju po snegu i spuštaju niz zaleđene staze. Mladunce je veoma lako pripitomiti. Vidre se mogu lako istrenirati, npr. Kinezi koriste jednu vrstu vidri za ribolov. Pripitomljena vidra je jako umiljata i prati gazdu kao pas. Još jedan zanimljiv podatak je da se krik razbesnele vidre može na vodi čuti i dva kilometra daleko.

Literatura:

  • https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%92%D0%B8%D0%B4%D1%80%D0%B0
  • http://www.centarzaprirodnumedicinu.com/vesti/zivotinje/vidra—ta-cudesna-zivotinja.html
  • http://amlramzes.blog.rs/blog/amlramzes/zastita-zivotinja/2011/11/04/vidra
  • Enciklopedija o carstvu životinja

Autor: Marko Nenadić I-10