Vaš pregledač ne podržava u potpunosti ovaj veb-sajt. Molimo Vas da ga nadogradite.

Reciklaža

Recikliranje je izdvajanje materijala iz otpada i njegovo ponovno korištenje. Uključuje sakupljanje, izdvajanje, preradu i izradu novih proizvoda iz iskorištenih stvari ili materijala. Vrlo je važno najpre odvojiti otpad prema vrstama otpadaka. Mnoge otpadne materije se mogu ponovo iskoristiti ako su odvojeno sakupljene.U recikliranje spada sve što se može ponovno iskoristiti, a da se ne baci. 

Zagađenje u svetu predstavlja veliki problem zbog neadekvatnog odlaganja i recikliranja otpada. Spaljivanje smeća, ispuštanje otrovnih materija u vodu i divlje deponije su samo neki od načina na koji ljudi zagađuju sredinu. U Srbiji crne tačke zagađenja su Bor, Kolubara I Trepča, a u svetu svi razvijeniji glavni gradovi i prenaseljene oblasti predstavljaju opasnost za život ljudi. Neobrazovanost o reciklaži je uzrok sadašnjeg lošijeg kvaliteta života i predstavlja ozbiljnu pretnju po zdravlje.

Plastika

Plastika nastaje kombinacijom nafte/prirodnog gasa I kiseonika/hlora. Ovaj proces zahteva paljenje velikih količina nafte. Ako bismo reciklirali svu plastiku, smanjila bi se potrošnja nafte i uštedelo 25% prostora naših deponija. Razgradnja plastike može da traje od 100 do 1000 godina. Pri spaljivanju 4 plastične kese potroši se količina kiseonika koja je čoveku potrebna za 1 dan.

Vrste plastike:

  • PET(polietilen-tereftalat ili polietilen)
  • HDPE(polietilen velike gustine) i LDPE(polietilen male gustine)-u čistom stanju se melju i regranuliraju, a ako nisu postupak je malo složeniji.
  • PVC(polivinil-hlorid)-čist ima veliku reciklanu vrednost, može se više puta reciklirati. U tom stanju se melje I granulira.
  • PP(polipropilen)
  • PS(polistiren)
  • ABS(akrilonitrilbutadienstiren)-upotrebljava se u proizvodnji raznih aparata, telefona, delova za automobile…Poliuretani(poliizocijanti) su vrsta veštakih smola. Koriste se kao osnova za proizvodnju tvrdih premaza, elastične i čvrste pene.

Razdvajanje plastičnih masa- usitnjeni plastični materijal se sortira prema fizičkim svojstvima. Razdvajaju se principom hidrociklonske tehnike(dejstvom centrifugalne sile), flotacijom, na bazi različite elektroprovodljivosti…

Prerada-može se preraditi topljenjem, hemijski i kontrolisanim spaljivanjem. Postoji novi način-termalna depolimerizacija, kojim se u principu plastika pretvara u naftu. Jedino postrojenje koje trenutno postoji koristi mesne otpatke kao sirovinu. Po tom principu, verovatno bi se u budućnosti mogle koristiti i biljne sirovine, kao što se prave biodizel I bioetanol kao goriva.

Aluminijum

Aluminijum je metal koji se dobija iz rude boksita.

Vrste legura aluminijuma:

  • Aluminijumski blok za dezoksidaciju različitog sadržaja aluminijuma(od 95% do 99% Al)
  • AlSi11Cu3(Fe) poznatija kao L132
  • AlSi9Cu3(Fe) poznatija kao L226 ili DIN 226
  • AlSi12(b) poznatija kao L11 ili DIN 230
  • AlSi12Cu poznatija kao L231 ili DIN 231

Meki otpad se dobija plastičnim deformacijama-otpad u vidu žice, užeta…

Tvrdi otpad je od proizvoda dobijenih livenjem-delovi motora,vozila, mašina, konstrukcija…

Otpad se prvo razvrstava na mestu nastanka ili na deponijama. Mesto nastanka je u domaćinstvima i tu se stavlja u posebne kese i odnosi u reciklažni centar ili u kontejnere predviđjene za tu vrstu otpada. Na deponijama se razvrstava na pokretnim trakama magnetnom separacijom ili ručno. U reciklažnom centu se presuje i balira. Bale aluminijumskog otpada se sitne I tope na preko 600 stepeni, pa se stavljaju u kalupe i dalje prerađuju u proizvode. Reciklažom se štedi energija potrebna za njegovu proizvodnju i do 95%, a on ne gubi ništa od svojih karakteristika, pa se može reciklirati neograničeno mnogo puta.

Centar u Zrenjaninu

Započeti su radovi na izgradnji reciklažnog centra u Zrenjaninu, čime će se rešiti veliki ekoloski problem našeg grada. U gradu vec postoje mesta za bacanje otpada za reciklažu, koji su postavljeni i u Gimnaziji. Reciklažom štedimo sirovinske resurse i energiju, pomazemo zaštiti životne sredine i smanjujemo broj deponija I degradacija tla. Bitno je da svi znamo značaj reciklaže i kako da poboljšamo svoju  životnu sredinu i očistimo planetu od zagađenja.

Autor: Jovana Čihorić III-10