Vaš pregledač ne podržava u potpunosti ovaj veb-sajt. Molimo Vas da ga nadogradite.

Komodski zmaj

Pregled

  • Poreklo
  • Opis
  • Ishrana
  • Razmnožavanje

U blizini Jave 1912. godine, otkriven je džinovski gušter. Liči na krokodila sa zmijskom glavom, sa svojim ogromnim apetitom i smrtonosnim ugrizom. Koža ovog guštera je rožnata, ima dugačke kandže i izgleda kao da će vas svakog trenutka ugristi. Najbolje je držati se na odstojanju, jer je dugačak 3m i izuzetno je opasan.

Piter Ovens, direktor Zoološkog muzeja na indonežanskom ostrvu Javi, je od starosedelaca čuo za džinovske guštere i zmajeve koji bljuju vatru. Po rečima starosedelaca, ti zmajevi su živeli na susednom ostrvu Komodo i napadali su ljude. Ovens se zainteresovao za te tajanstvene životinje i poželeo je da više sazna o njima. Nakon što su domoroci ubili jedan primerak, zatražio je da mu donesu odranu kožu. Zoolog je prepoznao da nije zmaj već poznata vrsta varana (gmizavac koji je živeo na Zemlji pre oko 145 miliona godina). Novu vrstu, Ovens je nazvao Varanus komodoensis (komodski varan).

Poreklo

Ostrvo KomodoOtkriveno je da je najveća vrsta guštera na svetu, komodski zmaj, najverovatnije evoluirao u Australiji i zatim su se raštrkali zapadno do današnjeg doma, Indonezije. U prošlosti, istraživači su pretpostavljali da se ovaj gušter (varanus komodoensis) razvio od manjeg pretka izolovano na indonežanskim ostrvima, razvivši svoju veličinu zbog nedostatka konkurencije od drugih predatora ili kao specijalni lovac na slonove pigmeja poznate pod nazivom Stegodon.

Međutim, tokom prethodne 3 godine, internacionalni tim naučnika je pronašao brojne fosile u istočnoj Australiji starosti od otprilike 300.000 do 4 miliona godina, za koje je danas poznato da pripadaju komodskom zmaju.

Opis

Prosečan mužjak je težak od 79kg do 91kg i dugi su 2,59m, dok prosečna ženka teži od 68kg do 73kg i duga je 2.29m. Rep komodskog varana je gotovo iste dužine kao i njegovo telo. Njihovih 60 nazubljenih zuba, koji mogu biti dugi do 2,5cm, se često zamenjuje. Imaju dug, račvast, žuti jezik. Koža im je ojačana oklopnim krljuštima, koje sadrže sitne kosti (osteoderme) što funkcioniše kao oklop od veriga.

Imaju samo jednu slušnu kost za prenos vibracija. Mogu da čuju na frekvenciji od 400 do 2000 herca. Ranije se smatralo da su gluvi. Mogu da vide predmet na udaljenosti do 300m. Mogu da razlikuju boje tokom noći, ali ne raspoznaju ono što miruje, već samo ono što se kreće. Oslanjaju se na svoj jezik kada su im potrebna čula ukusa i mirisa, baš kao i većina reptila.

Zmija na nogama

Novija istraživanja ukazuju da čak i pljuvačka guštera sadrži otrov, što bi mogao da bude ključ za otkrivanje porekla. Naučnici veruju da su žlezde sa otrovom preistorijsko nasleđe. Izgleda da komodski varani imaju zajedničkog pretka, koji je živeo pre otprlike 200 miliona godina. Preko fosila može se videti da je ta životinja imala noge. Iako su zmije izgubile svoj aparat za trčanje, varani su ga idalje razvijali. Dakle, varani nemaju nikakvu vezu sa krokodilima ili dinosaurusima, već su, jednostavno rečeno, samo zmije na četiri noge. Zbog toga se sa zmijama i još nekoliko gmizavaca svrstavaju u novu grupu gmizacs ljuskaša.

Ishrana

Komodski zmajevi su mesožderi i svoj plen love šunjajući se. Mogu da dostignu brzinu i do 20km/h, što im je veoma važno za lov. Njihov jezik im služi kao organ za prikupljanje informacija o okolini. Ugriz im je snažan i smrtonosan zbog velikog broja bakterija u pljuvački. Uglavnom odmah ubije žrtvu, a ako to ne uspe, ima posebnu taktiku. Danima sledi svoju žrtvu, iako je često brža od njega, čekajući da nastrada od infekcije. Međusobno se bore za plen, ali su imuni na vlastite bakterije.

Samo jedan ujed je dovoljan

Komodski varani pripadaju jednoj od najfascinantnijih i najopasnijih vrsta na Zemlji. Zahvaljujući fleksibilnoj vilici i elastičnom želucu, za samo nekoliko minuta mogu da progutaju plen veličine koze ili divlje svinje. Odrasle jedinke na taj način za samo nekoliko sati mogu da udvostruče svoju težinu.

Ali koliko god oni bili opasni, toliko su i nespretni. Na kratkim stazama imaju veliko ubrzanje, iako oni ne trče nego se više gegaju. Međutim, to ih ne zaustavlja u ubijanju bržeg i jačeg plena, jer se služe trikom. Sakriju se u šipražju i čekaju da im plen sam priđe. Samo jeda ujed je dovoljan i nakon toga, varan se izuzetno brzo povlači. Onda samo treba da sačeka, jer crvena pljuvačka ovog gmizavca u sebi sadrži smrtonosni koktel bakterija i rana žrtve se veoma brzo inficira.

Razmnožavanje

Uglavnom je između maja i avgusta, dok jaja polažu u septembru u zemlju ili u brloge. Mladunčed su ugrožena od trenutka kad se izlegu, često i od vlestite majke. Instiktivno se pokušavaju popeti Komodo zmajna najbliže drvo. Tamo su sigurniji, jer kada dovoljno porastu više ne mogu da se penju. Dok su mladi hrane se insektima i manjim gmizavcima. Potrebno im je oko 5 godina da porastu di dužine od 2m.

Strategija preživljavanja

Komodski varani i neke zmije poseduju još jednu zapanjujuću spodobnost; ženke mogu da se razmnožavaju bez partnera. Svet je to mogao da vidi u britanskom zoološkom vrtu, gde su se ženke već nekoliko puta razmnožile bez polnog kontakta. I uvek se radilo samo o muškom potomstvu.

Zbog toga naučnici veruju da kod njih postoji strategija o očuvanju vrste u ekstremnim uslovima. Dakle, ženka varana bi na nekom novom ostrvu sama mogla da osnuje novu populaciju. Muško potomstvo bi, čim poraste, nastavilo da oplođuje ženke. I nakon samo jedne generacije populacija varana bi se ponovo izmešala.

Autor: Eleonora Josimov IV-10