Vaš pregledač ne podržava u potpunosti ovaj veb-sajt. Molimo Vas da ga nadogradite.

Izvori zagađenja voda i njihov uticaj na kvalitet vode u rekama i kupalištima

Pregled

  • Zagađenje vode
  • Izvori zagađenja
  • Posledice zagađivanja
  • Kupanje bez tuširanja je opasno
  • Zagađenje voda u Srbiji

,,Ono što je retko, skupo je. Voda kao najvažnija stvar na svetu, naprotiv, nema cenu.“ (Platon, 427-347. godine p.n.e)

Voda je izvor života na Zemlji. Ona zauzima ogroman deo površine planete Zemlje, čak 70%. Samo je mali deo te ogromne količine dostupan ljudima u smislu da je mogu koristiti za piće i druge potrebe. Slatke vode su svega 2,5% od ukupnih količina voda, a samo 20% slatkih voda pogodno je da se uz relativno malu popravku (prečišćavanje i dezinfekciju) iskoristi za ljudske potrebe.

Voda je osnovni preduslov za život svih živih bića na Zemlji. Da bi živa bića mogla da žive normalno, voda u kojoj žive ili voda koju koriste mora imati prirodan hemijski sastav i prirodne karakteristike. Kada se usled čovekovog delovanja značajno promeni hemijski sastav vode, kao i odnosi koji u njoj vladaju, kažemo da je voda zagađena.

Zagađenje vode

Zagađenje vode je kontaminacija vodenih sistema putem direktnog ili indirektnog ispuštanja različitih materija u vodu, bez adekvatnog tretmana za njihovo uklanjanje.

Zagađenje vode može biti:

  • Fizičko – komunalni i industrijski otpad, buka i vibracije, nafta, termalno zagađivanje (toplota)
  • Hemijsko – neorgansko zagađenje potiče od soli (poljoprivreda, saobraćaj), kiselih ostataka (rudnici – olovo, živa; kisele kiše); organsko zagađenje potiče od industrijskih otpadnih voda, komunalnih otpadnih voda (kanalizacija)
  • Biološko zagađenje vode potiče od unošenja u vodu patogenih mikroorganizama i virusa koji potiču od medicinskog otpada, otpada iz laboratorija.Ovi organizmi su uzročnici mnogih bolesti (dizenterija, tifus, kolera).

Izvori zagađenja

  • Industrija (otpadne vode)
  • Naseljena mesta (komunalne otpadne vode)
  • Poljoprivreda (mineralna đubriva, pesticidi)
  • Radio-aktivne materije
  • Toplota
  • Kisele kiše
  • Deponije
  • Saobraćaj

Vekovima su ljudi u vodu bacali svoj otpad. Danas vodu zagađuje i vodeni saobraćaj, đubriva i pesticidi sa obradivih površina, rastvarači i deterdženti iz domaćinstava i fabrika, metali iz industrijskih procesa (npr. olovo i živa). Svi ovi zagađivači nalaze svoj put do reka i preko njih dolaze do mora.

Zagađenje vode ponekad je i posledica nesreća. Na primer, brodovi koji transportuju naftu ponekad se oštete usled oluje ili sudara. Kada nafta iscuri sa broda, ona se razlije po površini otvorenog mora ili reke, a vodenim strujama dolazi i do obale. Tada na hiljade bespomoćnih ptica i životinja strada, a ekološke posledice postaju nemerljive.

Posledice zagađivanja

Trovanje i masovno uginuće riba i drugih vodenih organizama najteže su posledice zagađivanja vode toksičnim materijama i patogenim organizmima. Masovno uginuće određene grupe organizama u vodi remeti prirodne odnose u biocenozi i izaziva velike promene u čitavom vodenom ekosistemu. Ponekad je za vraćanje na prirodno (prethodno) stanje potrebno mnogo godina.

Zagađivanje vode otrovnim materijama i patogenim organizmima ima i indirektne posledice na čoveka. Jako zagađena voda ne može se koristiti niti za piće, niti za navodnjavanje poljoprivrednih površina. Da bi se mogla koristiti, neophodno je potrošiti mnogo novca i energije za njeno prečišćavanje, kako bi se dovela u upotrebljivo stanje. Osim toga, otpad koji ubacujemo u vodu često završava u telima vodenih životinja, pa nam se mogu vratiti kao hrana. U Japanu je 1950.godine nekoliko stotina ljudi obolelo od „živine bolesti“ sa trajnim posledicama. Ovi ljudi su se razboleli zato što su jeli ribe u čijim telima se nakupila živa koja je ispuštena u more iz fabrika.

Kupanje bez tuširanja opasno

Zagađenje reka, posebno u sezoni kupanja, izuzetno loše utiče na zdravlje čoveka. Računa se da tokom jednog dana provedenog na reci čovek u sebe unese oko 200 mililitara vode. Uz to, može uneti i mikroorganizme, što se ogleda u kožnim infekcijama ili stomačnim tegobama. Zato bi svi kupači trebalo da se istuširaju odmah po izlasku iz vode. Pesticidi i metali koji završavaju u vodi ulaze u lanac ishrane, a mogu ući i u vodu za piće. Posledice su takođe opasne.

Zagađenje voda u Srbiji

Teški metali, pepeo iz termloelektrana, nafta, otpaci iz klanica i direktno ispuštanje kanalizacije, glavni su izvori zagađenja u Srbiji. Dodajmo na to i neuređene doponije, poljoprivredu i saobraćaj. Naši najveći gradovi ispuštaju neprečišćene otpadne vode direktno u reke, jer ne poseduju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. Beograd svu otpadnu vodu, kroz 20 izliva, direktno ispušta u Dunav i Savu. Danas se u Srbiji prečišćava svega nekoliko procenata otpadnih voda.

Na osnovu kvaliteta vode i njene primenjivosti, u našoj zemlji su reke podeljene u četiri klase:

  1. I klasu čine najčisije reke, planinske i gornji tokovi većih reka – Piva, Tara, Studenica i dr.
  2. II klasu čini 1/3 naših reka. Da bi se koristile za piće moraju se pre toga prečistiti – Dunav, Drina, Crni i Beli Timok i dr.
  3. III klasu čine sve velike reke u Srbiji i nisu pogodne za piće i osetljive industrije – Sava, Tisa, Zapadna, Južna i Velika Morava.
  4. IV klasu čine najzagađenije reke, to su uglavnomsve manje i donji tokovi većih reka – Begej, Đetinja, Sitnica i dr.

Veliki problem u Srbiji je u tome što najveći deo đubreta dospeva na divlje deponije, pa otrov natapa zemljište i reke. Samo 10% deponija u Srbiji zadovoljava standarde Evropske unije, preostalih 90 % truje zemljište, vodu, vazduh i život građana. Nezvanične procene su da u Srbiji ima najmanje oko 2.000 divljih deponija.

Da bi se zagađenje smanjilo potrebno je prvo prečistiti otpadne vode pa tek onda ih pustiti u reke; kontrolisati količine otpadnih voda,odrediti sposobnost reke za samoprečišćavanje i dr.

Čiste, pitke vode danas ima toliko malo i ima je sve manje, tako da će ona u budućnosti biti sve skuplja. Zbog toga štednja i racionalno korišćenje vode odlažu i njeno neminovno poskupljenje. Onaj ko na svojoj teritoriji bude sačuvao čiste vode, imaće u budućnosti veliku šansu da kvalitetno i napredno živi.

Pored aktivnih vidova zaštite, vodeni tokovi se štite i odgovarajućim zakonskim sredstvima. Nacionalni i međunarodni zakoni danas ograničavaju izbacivanje otpada u more i kopnene vode. Međutim, oni teško mogu da primoraju ljude da to ne čine. Zbog toga je podizanje nivoa opšte svesti o značaju vode za opstanak čoveka od prvorazrednog značaja.

Literatura:

  • Zagađenje voda (http://vtsnis.edu.rs/wp-content/plugins/vts-predmeti/uploads/Zagaenje%20voda.pdf)
  • Zagađivanje i zaštita voda (http://www.vikzr.rs/wp-content/uploads/2013/03/Prezentacija1.pdf)
  • Voda – ekologija (https://zivotnasredina.weebly.com/voda.html)
  • Zagađivanje vode (http://trstenicani.rs/ts_ekologija/ts_eko_pdf/Zagadjivanje_vode.pdf)
  • 11 načina da se smanji zagađanje vode (https://www.nationalgeographic.rs/zagadjene-vode-srbije/9298-13-nacina-da-se-smanji-zagadjenje-vode.html)

Autori:  Marina Milankov, Danka Živkov, Milica Vučurević, Damjan Čavić I-10