Vaš pregledač ne podržava u potpunosti ovaj veb-sajt. Molimo Vas da ga nadogradite.

Godine bez leta

Vulkani nastaju iz središta Zemlje odakle se magma postepeno uzdiže i akumulira ispod Zemljine kore. Kad se podigne do površine vulkanske kupe, pored magme ispušta se i oblak smeša otrovnih gasova. Tokom velikih erupcija vulkana, sumporni gasovi odskaču i do kilometar u visinu. Tu se mešaju sa vodom i nastaje sloj oblaka sačinjenih od sumporne kiseline (H2SO4) kroz koje svetlost slabo prolazi.

Vulkanski pepeo se sastoji od neorganskih materijala kao što su kamenčići ili komadići stakla, a njihova starost se ne može odrediti. Zato se naučnici oslanjaju na ostatke živih bića. Ugljenisano Suton kod vulkanadrvo koje nije potpuno izgorelo može da se iskoristi za određivanje starosti.

Vulkan Tambora u Indoneziji je proradio 1815. godine. Sama erupcija je trajala svega 3 sata i usmrtila je oko 10.000 ljudi, ali je oblak, nastao u erupciji, napravio mnogo veći problem za ostatak sveta. Sumpor je zalaske sunca obojio u crveno, a te sutone bez daha je oslikao Vilijam Tarner. Usledile su hladnoće, loše žetve i najveća glad koja je zahvatila ljude XIX veka. Tačan broj žrtava nije poznat.

Kuga u Konstantinopolju

Godine 561. bila je strašna kuga u Kostantinopolju (današnjem Istambulu). Milioni ljudi su umirali. Car Justinijan je bio očajan, kao i njegovi sledbenici, i pitao se zašto je vazduh loš, a grad pun leševa.

Ljudi iz tog vremena, verovali su da je sve što je neuobičajeno put do propasti. Meseci zacrnjenog neba i velikih suša su savršeno odgovarali toj pretpostavci. Učenjaci su predviđali kraj sveta u VI veku i ljudima je svaka promena bila veoma strašna. Zato su se okretali religiji.

Stanovnici Konstantinopolja su bivali sve uplašeniji jer nisu znali uzrok bolesti. Kuga je sve više i više nadvladavala grad. Jednostavno nije bilo dovoljno ljudi i vojnih snaga da odbrane grad jer je kuga odnela previše života. I nije samo zdravlje ljudi u pitanju, jer su od kuge padali i vojnici i oni koji su plaćali porez. Civilizacija je polako propadala. Bolest se iz Azije, preko Istočnog Rimskog carstva raširila i tako prodrla u Evropu.

Istraživanja na Grenlandu

Istraživanja na Grenlandu

Tim naučnika se ulogorio na Istočnom Grenlandu, sa željom da preko leda saznaju kako se menjala klima u poslednjem milenijumu. Led na Istočnom Grenlandu je veoma tanak i zato se u samo pola kilometra dubine može videti čak 100.000 godina istorije koje su tu sleđene. Kada probuše led traže otopljeni sloj koji je napravila voda prethodnog leta, a ispod tog sloja nalazi se masivan led. Finiji slojevi leda podsećaju na godove drveta i vrlo je važno da se ne oštete tokom vađenja.

Led se u toku od godinu dana poveća za oko 5cm debljine. Na ledu koji potiče iz tog doba pronašli su iznenadni pomak koji ukazuje na povećanje sumpora u atmosferi. Smatra se da je u pitanju bila vulkanska aktivnost, koja je oko 2 godine trajala.

Tragovi sumpora su pronađeni na uzorcima sa Grenlanda. Dokazano je da nije bila samo jedna nego dve erupcije sa razmakom od nekoliko godina. Vulkan se nalazi blizu Ekvatora, jer je imao uticaja i na Severni i na Južni pol.

Vulkan Ilopango

IlopangoIlopango je vulkan koji je do sada bio skriven od sveta, a nalazi se u El Salvadoru. Smatra se da je Ilopango glavni uzrok klimatskog haosa u VI veku i traže se dokazi da potkrepe ovu teoriju. Nije bio samo jedan ispust već mnogo njih kroz koje je materijal eksplozivno izbačen. Vulkanski pepeo je prekrio veliku okolnu površinu slojem visine od nekoliko metara. Na ovom prostoru, pronađen je izuzetno svetao vulkanski pepeo.

U potrazi za najvećim vulkanima ne može se osloniti samo na istraživanje kopna. Zato se istražuje okeansko dno u blizini vulkanskih kratera. Pomoću metalne cevi teške 2 tone izvlače uzorke sa dna. Sakupljanjem uzoraka pepela može se otkriti frekvencija velikih erupcija.

Naselja su danas većinom prekrila vulkanski pepeo. Čak je i prestonica San Salvador sagrađena na njemu.  Još je važnije da se istraže ranije erupcije Ilopanga, jer generacije ljudi žive i živele su ne znajući za postojanje vulkana.

Islandski vulkani

Vulkan na IslanduVulkanske erupcije koje izazivaju klimatski haos su toliko retke da se na njih gotovo i zaboravlja. Godine 2014, opasnost je bila bliska. Vulkan Bardabunga na Islandu je više meseci bljuvao lavu. Vulkan se nalazi iznad najvećeg evropskog glečera, a kada se lava približi ledu, postoji opasnost od eksplozije vodonika. Ako bi se to dogodilo, gasovi bi se podigli još više.

Zima 1784. godine bila je jedna od najoštrijih u Srednjoj Evropi. Sledećeg proleća sneg i led su se istopili i nastale su poplave koje su nosile mostove. Uzrok ove katastrofe bio je islandski vulkan Laki, koji izbacuje više od 6000 m3 lave u sekundi.

 

Vulkanske opasnosti danas

Pored zagađenja iz fabrika, vulkanski gasovi bi još više opteretili atmosferu. Svrha Savezne službe za civilnu zaštitu u Bonu jeste da organizuju i brzo pruže pomoć u slučaju katastrofe. Oni razvijaju strategije za različite krize.

Ipak, vulkansku zimu možemo uporediti sa sadašnjim ekstremima vremena. Na primeru Minstera vidi se da nalet hladnoće može imati dalekosežne posledice. Tokom 2005. snežna oluja je u Minsteru nanela pola metra snega, a električni stubovi su pali pod otpterećenjem i delovi zamlje utonuli su u mrak.

Godine 1993. međunarodni tim istraživača je vršio merenja na vrhu kolumbijskog vulkana Galeras. Nisu obraćali pažnju na izmaglicu koja je obavijala vrh vulkana. Iznenadila ih je eksplozija vodonika, dok je jedan deo grupe idalje bio unutar kratera. Za njih nije bilo nade, a ostatak je zadobio ozbiljne povrede. Samo 2 meseca kasnije vulkan je ponovo eruptirao, ali je ovaj put pogođena i istraživačka stanica.

Na svetu postoji oko 1500 aktivnih vulkana, od kojih se konstantno prati 100, a ostalima se ne zna kada je bila poslednja erupcija. Ali čak i ako se vulkani pažljivo prate, erupciju je teško predvideti.

Vulkan Sent Helens je kolevka moderne vulkanologije. Neki primeri sa tog vulkana mogu se pprimeniti i na druge vulkane. Pre nekoliko godina, mlada geolostkinja je osmislila novi metod koji olakšava određivanje novih erupcija. Njen metod je jednostavan, dovoljni su i fotoaparat i smartfon, samo su važne dobre karakteristike sočiva. Ovaj metod je primenljiv i u toku erupcije, jer i najmanja promena može da predvidi erupciju ili njen tok.

Autor: Eleonora Josimov IV-10